Roman

Borba za tehnološku prevlast, surova vlast koja ugnjetava i ucenjuje svoje podanike i diplomatska dvoličnost, pozadina su na kojoj se odigrava jedna porodična priča koja će se stotinak godina kasnije završiti pod sečivom giljotine.

Da li će Dezire uspeti da se navikne na kuću s goblenima, dvadeset četiri krave i ulogu domaćice? Kako će se Beni snaći u belom stanu u kome stotine knjiga skuplja prašinu i guši ga? Hoće li se naći na pola puta ili će neko odustati od svog načina života?

Priča o neobičnom i neočekivanom prijateljstvu između jednog tipično luovskog lika: sredovečnog autsajdera, neprilagođenog usamljenika, sa apsurdnim opsesijama i strahovima, koji ne zna kako da se izbori s „nekulturom” i Jensa Stoltenberga, aktuelnog premijera Norveške, koji je starajući se o državi, izgubio sebe i jednostavan život.

Četvorica jevanđelista, uz pomoć Marije Magdalene i Jude, pokušavaju da dokuče istinu o događajima na kosovskom ratištu godine 1999. Tragajući za ratnom pričom „istražitelji“ će i u sebi prepoznati ravnodušnost, strah, spremnost da se „hrabro“ zabije glava u pesak i odsustvo hrabrosti da se istina prikaže onakvom kakva zaista jeste: gola, sama i „zavarena“ na stub sramote!

Policija kreće u potragu za piscem anonimnih pisama. Skotland Jard šalje svog detektiva, ali prava istina kreće da se otkriva tek kada u Limstok stigne simpatična bakica – gospođica Marpl.

Deveti i najuzbudljiviji roman iz serijala „Ženski klub za rešavanje ubistava”!

Otkako je sveta i veka, drago kamenje je delovalo na čoveka kao kakva kobna vradžbina. Ubistva i nasilje uvek su bili u senci njihovog bleštavog sjaja. Ništa drugačije nije ni s čuvenim rubinom Srce vatre.

Roman Deca ponoći odavno je postao klasično književno delo. Prodat je u preko pedeset hiljada primeraka u Indiji i u preko dve stotine i pedeset hiljada primeraka u SAD, a preveden je i na više od dvadeset svetskih jezika.

Paleopatolog Idi Grejndžer i njen ujak Karlin Mekenzi, u kripti kapele Medičijevih istražuju mumificirane ostatke članova najmoćnije porodice iz vremena renesansne Italije.

Pjerđorđo je uspešan lekar, u dugogodišnjem braku. Leontina je slobodna žena. Prefinjena i čulna, predstavlja sve što Pjerđorđu nedostaje: ironična i inteligentna partnerka, dovoljno jaka da zna šta hoće, žena sa kojom seli samoću, sa kojom može da se napije, da vodi ljubav bez zadrške ili da se smeje.

Roman – potraga za samom sobom. A možda i putopis o sebi. Oba viđenja ove knjige su tačna, štaviše – nadopunjuju se.

Svakom sledećom knjigom Boris Miljković dopisuje u prethodnu novosti o svom književnom umeću. U ovom romanu sa didaskalijama poigrao se različitim formama.

Po romanu Razgovori u četiri oka snimljen je 1996. godine istoimeni televizijski film koji je režirala Liv Ulman, a scenario je potpisao Ingmar Bergman.

Posredstvom jedne kutije pune fotografija, Silvio je upoznaje sa svojom zadivljujućom pričom, uz Zaharija Vesta, ekstravagantnog Severnoamerikanca čiji je dolazak u Ribanovu promenio sudbinu onih koji su se zatekli u njegovoj neposrednoj blizini.

Roman posvećen slikarki Nadeždi Petrović, napisan je kao apoteoza umetnosti, ideji ostvarenja svog bića i uzvišene službe rodu kojem se pripada.

Fransi Brejdi, živopisni, oštroumni klinac koji odrasta u teskobnom irskom gradiću glavni je lik i narator ovog sjajnog romana. No, ne dajte da vas zavara njegov veseo ton. . .

Dvadeset godina posle smrti Milan Milišić nam se obraća izvanrednim, do sada nepoznatim književnim delom – romanom Oficirova kći. Tako žanrovski zaokružuje svoj višestruki talenat: posle temeljnog, priznatog pesnika i sjajnog esejiste, u Milišiću smo dobili i elegičnog romanopisca.

Smelo, bespoštedno, maštovito i promišljeno, D. M. Tomas u Belom hotelu prepliće istoriju slučaja Frojdove pacijentkinje, njene fantazmagorične vizije i košmarnu stvarnost, poeziju, istorijske događaje, fantastično i dokumentarno.

Imigrantska pripovest iz vizure nevine i melanholične devojčice koja sa majkom i bratom iz zapadnih krajeva Srbije stiže kod oca u Čikago.

U prvom romanu Žorža Pereka, Stvari čitalac prati "veliku pustolovinu" posredstvom anonimnog pripovedača koji se nalazi izvan priče, u kojoj junaci tragaju za srećom, poput Stendalovih, ali su u tome traganju uslovljeni drugim vrednostima, onima koje proklamuje potrošačko društvo.