Roman

Napisan u kratkim poglavljima, kao filmskim sekvencama, sačinjen od kratkih, gotovo naivnih rečenica relativizujući sve velike teme čovečanstva, ovaj roman zavodi surovim humorom.

U Sanset Parku Oster se vraća nekim od svojih opsesivnih tema: mladosti, porodičnim odnosima, Njujorku, književnosti. Kontekst je savremen: vreme svetske ekonomske krize i masovne nezaposlenosti, vreme u kome doktoranti i perspektivni umetnici jedva spajaju kraj s krajem, vreme fluidnih i neodređenih društvenih vrednosti.

Prostitutka Rašel budi se u gradskom parku u Arlu i zatiče neobičnog muškarca koji crta njeno telo. . . Tog trenutka stvorena naklonost vrlo brzo prerasta u ljubav – koja će se uskoro naći pred teškim iskušenjima Van Gogovih napada ludila koji ga odvode u duševnu bolnicu. Može li njihova veza opstati?

Ajdu Maklerd zadesila je neshvatljiva i zastrašujuća metamorfoza – polako se pretvara u staklo, od stopala naviše. Ajda se vraća u čudesnu Zemlju Svetog Haude, zabačeni i snegom okovani arhipelag, gde misli da se staklo začelo, u nadi da će pronaći čoveka koji bi možda mogao da je izleči. . .

Svega par dana pre otvaranja izložbe u popularnom njujorškom Prirodnjackom muzeju, nekoliko posetilaca biva brutalno ubijeno u mračnim hodnicima i zavučenim budžacima Muzeja. Autopsije ukazuju na to da ubica nikako ne može biti ljudsko biće. . .

Džulijan Barns je za Geopoetiku uvek aktuelan pisac i to s povodom. Kako nam je vrlo svesno i sa namerom ostao "dužan" jer je svoj prethodni roman, Troje, ostavio otvorenog kraja, ispunio je svoj dug time što je napisao njegov nastavak pod naslovom Ljubav, itd. . . .

Oblikovan kao društveni roman sa snažnim kritičkim potencijalom, Evakuator na upečatljiv način prikazuje tranzicione drame i napetosti savremenog ruskog društva. U ovom romanu stvarnost se ukršta sa fantazmagorijom, a kritička projekcija društva s distopijom.

Roman opisuje Mumtazovo traganje za „unutrašnjim poretkom - harmonijom“, koji bi mu doneo mir. U njemu se prepliću bolest, smrt, prirodno, natprirodno, civilizacija, problematika društva, različita stanja duha i shvatanja estetike. . .

U romanu Dijakova smrt Dragi Mihajlovski čitaoca uvodi u vreme ranog prodora Osmanlija na Balkan, apokaliptično doba između maričke i kosovske bitke. Okosnicu romana čini tursko osvajanje Bitolja krajem XIV veka.

Na pragu četrdesete, Ela Rubinštajn, majka troje dece, supruga uspešnog i imućnog stomatologa,teži za novim izazovima i ljubavlju koja joj nedostaje u prividno srećnom braku.

Sudbine nekoliko ličnosti višestruko su i tajanstveno povezane u trenutku kad otpočinje tragični rasplet jugoslovenske drame, početkom devedesetih godina dvadesetog veka. Ta povezanost seže u prošlo i buduće vreme, i vidljivo i nevidljivo, realno i snovidno, u prostore svesnog i nesvesnog, u lavirinte predanja, ali i u sadržaje sveta moderne svakodnevice.

Iz zaostavštine kneza Šternenhoha, jednog od najistaknutijih velmoža carstva nemačkog s početka ovog veka, koji bi zaista postao naslednik Bizmarka u uredu kancelara da Sudba ne baci na njegov put moćnu ličnost Helgu-Demonu, pao nam je u ruke fragment njegovog dnevnika. Ne oklevamo sa njegovim objavljivanjem jer priča koju donosi jedna je od najjezivijih, a u isti mah najkomičnijih koje znamo.

Rakus na uverljiv način raskriva slojeve ideološkog društva, pokazujući njegove mehanizme, njegova pisana i nepisana pravila, a pre svega njegov jezik. Umesto neponovljivosti i mnoštvenosti, svakodnevica postaje konačni izraz sivila totalitarne egzistencije.

Svi likovi su izmišljeni, svi događaji se nisu dogodili osim onih koje ste doživeli ili upoznali na Ostrvu zlatne školjke.

„Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi. Pored toga, „Pan“ je i himna prirodi severa i severnog leta. Hamsun je rođen u Norveškoj, u malom mestu Lom, i veći deo svog detinjstva i rane mladosti proveo je na krajnjem severu, u oblasti polarnog kruga, gde se i odvija radnja romana „Pan“.

Zločin i kazna (rus. Преступление и наказание) je roman ruskog pisca Fjodora Mihajloviča Dostojevskog izdat 1866. godine u časopisu Ruski vesnik. Smatra se jednim od najvećih dela ruske književnosti.

Tri života su priča o ljudima obdarenim neverovatnom sposobnošću da budu povezani sa realnošću koja kao da svakog trenutka može da potone u bezdan, poput akrobate na žici.

Zapanjujuć, vispren i uzbudljiv, Šapat mrtvih je vrhunski krimi-triler prvoklasnog međunarodnog bestseler pripovedača.

Pustinjak Andrej, skrajnut je rođenjem od mnoštva, duhovni usvojenik dvojice samoizopštenika od sveta,njihov je učenik i svedok često jeretičkih razgovora i rasprava. O čemu: O kraljevima, carevima i njihovim nezahvalnim sinovima, otimanju, patrijarsima, prirodi vlasti i verovanja, zakonima i bezakonju, nemilosrdnosti i samilosti. . .

Iščitavajući roman Prekomerna upotreba sile Vide Crnčević Basara, pisan tehnikom literarnog omnibusa, imamo utisak kao da prisustvujemo dramatično uzbudljivom rijalitiju kraja osamdesetih i kompletnih devedesetih godina prošlog veka, čiji smo bili i svedoci i žrtve.