Roman

Radi se o izuzetnoj knjizi koja se opire bilo kakvoj žanrovskoj kategorizaciji. Ova originalna i jezovita drama, u mešavini trilera, naučne fantastike i društvene satire razmatra podvojenost egzistencije savremenog čoveka i od strane kritike je već proglašena Životinjskom farmom dvadeset prvog veka.

Drugi deo trilogije o čudesnom junaku, Ivanu Čonkinu, čiji su doživljaji usred užasa Drugog svetskog rata, zasmejavali generacije čitalaca, u najnovijem nastavku, u periodu "hladnog rata" od 1945 do 1991,živi u Americi!

Antiluftnost je roman o labavo skrpljenoj i slupanoj, takoreći fantastičnoj porodici. Kajtezovi likovi sazrevaju pod iskošenim zidovima reklamne kućice za dečju trikotažu, gube glave ali ih i dobijaju natrag, umiru presložujući se u višestruko latinično slovo ""s"". Ovo je knjiga o ustrojenoj razdvojenosti svetova, zbog koje patimo.

Porno-liturgija Arhiepiskopa Save je književni, kulturni, društveno-istorijski, estetski i metafizički urnebes, koji sa pozicija radikalnog mejnstrima postavlja nove koordinate srpske kulture. Nova knjiga Save Damjanova, kao i većina prethodnih, još jedan je šamar društvenom ukusu.

Iako se kritičari još uvek sasvim ne slažu o tome da li su priče Slobodana Simića ono što bi Radoje Domanović video u našem vremenu, ili Efraim Kišon u našem prostroru, ove priče će čitaoca sasvim sigurno i nasmejati i zabrinuti, naterati ga da postavi pitanje – da li smo to zaista mi, i da nam se zbiva to što nam se zbiva? Ili smo, ustvari, još gori?

Roman Kod gubiknika, određen našim prelaznim vremenima, jasno je datiran pojedinačnim i opštim, neumitno narastajućim gubitništvima, začetim još u smutnim događajima krajem onog rata od pre pola veka, i nikad dovršenim, ni u ovom potonjem međuvremenu.

Umorna od noćnih mora u kojima umire jezivom smrću, Šan odlučujeda bi trebalo više da bude u društvu, pa se priključuje arheološkom iskopavanju u opatiji u Vitbiju. Ono što će tamo naći je zagonetka koja uključuje dugo prikrivano ubistvo, čoveka sa ogromnim šakama i krhki rukopis sakrvien u boci.

Roman Ozeble ruke, slovačkog pisca Dušana Dušeka jeste nostalgična knjiga, koja na svojevrsnoj Mebijusovoj traci sećanja, s lirskom patinom, evocira vlastito detinjstvo.

Roman Josje Telac, najznačajnije delo Izraela Jošue Singera, sasvim sigurno spada u velike ljubavne priče svetske književnosti iako stiže iz male i sasvim egzotične književnosti koja je nastajala na jidiš jeziku. Suptilno i precizno, prateći paralelizam stvarnosti kroiz paralelne veze, autor iscrtava emotivnu mapu ljubavi.

Šokantna i uverljiva knjiga, stilski sofisticirana, filmski napeta i poetski elegična. Iza kulisa krimi zapleta, kriju se izuzetno visoki literani dometi, zbog čega je roman Mračna komora i dobio uglednu nagradu Saltajer, za najbolje debitantsko ostvarenje u 2002. godini, a već je i preveden na desetak svetskih jezika.

Uzbudljiva priča modernih vremena, roman u čijim se glasovima sabiraju iskustva jednog doba i prelamaju neka od najvažnijih pitanja privatnih i javnih istorija savremenog trenutka. Posmatrač ptica je nesvakidašnja pohvala priči i pričanju, knjiga u kojoj sami junaci uživaju u pričanju i koja nudi najprobranija čitalačka zadovoljstva.

Knjiga je dobila nagradu "Meša Selimović". Kroz životne angažmane junaka, neprilagođenih i, na koncu, poraženih, isplivava suptilna analiza kraja 20. veka, moderne umetnosti, političkih procesa, religije, sveta beznađa, sveta u kojem je novac biva presudnom merom stvari.

Atmosferi čudnovatosti i zahuktalosti u pismu Mari Ndijaj doprinosi duga i razbokorena prustovska ili foknerovska rečenica sa brojnim gra­na­njima i umetnutim delovima, koja savršeno prati psihološko stanje ndijajevskog junaka, zadihanog i zapanjenog u prelomnim trenucima svoje sudbine.

Rečitativ Vidosava Stevanovića, lepotom svoga jezika i prodornom muzikom, baca nas u halucinaciju gde se čovek istovremeno stvara i samorazara, gde je sreća ista stvar kao nesreća.

Romanom Ubistvo patrijarha Veroslav Rančić dokazuje već poznatu činjenicu da je reč o stvaraocu izuzetne kreativne samosvesti, koji nam već u uvodnoj reči poručuje: "Razume se, ovo se nije dogodilo. . . ali to ne znači da se ne može dogoditi".

Iako je reč o drugom delu svojevrsne autobiografske trilogije – nastavku Najboljih namera ovaj roman poznatog švedskog reditelja i scenariste sa lakoćom se može čitati nezavisno. Vremenski pozicioniran u deceniju posle događanja opisanih u Najboljim namerama, delu u kojem se autor bavio prvenstveno odnosom među njegovim roditeljima na početku veze, ovaj nastavak je potresan i zavodljiv roman o odnosu oca i sina i načinu života velike porodice Bergman za vreme boravka u letnjikovcu u drugoj deceniji dvadesetog veka.

"Bila je kraljica, dostojna tog zvanja, nepokorne i mitske Ilirije. Bila je i zena neponovljive ljepote. Bogovi su, mozda prvi put u tolikoj mjeri, bili izdasni, a potom su postali ljubomorni. Vidjevsi svoje djelo, uplasili su se i uzdrhtali pred njim. Razbili su kalup da se druga vise ne rodi, da se ljepota ne ponovi. U toj neponovljivosti bila je njena velicina i kob. Tako je uvijek. I sa Teutom se stara istina ponovila".

"Mir u Oranijenburgu" jeste naziv za godine i decenije nakon velikog evropskog rata. Ovo ime ne obelezava, medjutim, epohu nove izgradnje, vec se odnosi na kaznu, odmazdu i osvetu. Po volji pobednika, potuceni neprijatelj mora da se iz svojih razrusenih gradova i industrijskih postrojenja vrati na pasnjake i polja repe, nazad u prosli vek.

Naivan. Super. je drugi roman kultnog norveškog pisca mlađe generacije, Erlenda Lua, koji mu je doneo svetsku slavu. Preveden je na dvadesetak jezika i izvanredno su ga prihvatili i čitaoci i književna kritika.

Posle prvog romana Magamal, Mira Otasevic i svojim drugim romanom Niceova sestra dosledno potvrdjuje glas o sebi kao piscu moderne, na momente avangardne, forme. U koji god izam, ovu prozu postavili, iznad sega stoji izrazita originalnost autora, odmak od pravila i lepota naknadne recepcije.