Roman

Lažni priručnik terorizma čiji narativni žanr ponekad podseća na neku od Volterovih priča, orijentalnu bajku, ili Defoovu ostrvsku utopiju, a koji opisuje uzajamno nerazumevanje između pripadnika trećeg sveta, Viržilija, i njegovog zaštitnika sklonog zloupotrebama, koji poznaje sva religiozna apokaliptička iskušenja.

Prvo izdanje na srpkom knjige o Sviniju Todu, demonskom berberinu iz ulice Flit. Knjiga o masovnom ubici objavljivana je u Londonu od 1846. do 1847. godine u formi romana u nastavcima štampanog na lecima. Vrhunsko delo kriminalističkog, ali i horor žanra poslužilo je kao inspiracija i predloška mnogim delima.

Konačno istinski savremena, vrhunska u umetnosti prevođenja i, pretvarjaući naoko staro u svevremeno i novo, pravi viteški prevod. Jovica Aćin

Još od Paklene pomorandže engleski jezik nije bio istovremeno unakažen i osvežen ovakvom briljantnošću i razigranošću. Roman je toliko virtuozan, toliko privlačan i, naposletku, jednostavno toliko zabavan. . .

Po ovom delu snimljen je igrani film, izvođena pozorišna predstava, a kod nas popularna televizijska serija.

Roman o nesvakidašnjim javnim, privatnim i umetničkim istorijama.

Sve poharano, sve spaljeno je prva knjiga Velsa Tauera, prevedena je na dvadeset jezika, a The New York Times ju je proglasio jednom od deset najboljih knjiga decenije.

Veličanstvena, strastvena i ambiciozna saga koja čitaoca zaokuplja od prve stranice i vodi ga kroz doživljaje dve kreolske porodice – impresivna freska života na Kubi u poslednjem veku.

Roman o identitetu, uzbudljiva knjiga sa ukrštenim intimnim i istorijskim pričama i preokretima, objavljen u desetak evropskih zemalja.

Ever se privikava na moći besmrtnika, pošto skupa sa svojim voljenim Dejmenom sve dublje zalazi u zavodljiv i mračan svet onih koji večno žive. Međutim, Dejmenu počinje da se događa nešto strašno. Kako sposobnosti koje Ever poseduje rastu, tako Dejmenove moći blede, a misteriozna bolest napada njegova sećanja i njegovo ponašanje, preteći da mu ugrozi život.

Kiš raskriva velike priče istorije i njihov kanibalski trijumfalizam, cepajući zastore i kulise opštih prosvetljenja u ime jedinstvenih i neponovljivih patnji mirijada žrtava.

Jedan od najznačajnijih romana srpske književnosti 20. veka, možda najzagonatnije delo koje je napisao Danilo Kiš. "Peščanik" je roman izuzetne rekostruktivne snage u kome se kroz sudbinu oca jedne porodice oslikava logorska istorija 20. veka.

Sve je to u Mansardi suviše poetizovano, pomereno, iščašeno, ali negde na dnu te knjige stoji neki gorki talog iskustva. A taj gorki talog iskustva ostaje i ostaće i u kasnijim mojim knjigama, koje, čini mi se, i nisu ništa drugo do pokušaj traženja moje sopstvene ličnosti, mog sopstvenog ja, želja da se nađe neka prvobitna čistota, katkad u svetu detinjstva, katkad u sebi samom. Danilo Kiš (1972)

U romanu Bašta, pepeo radi se o metafori, o strahopoštovanju deteta prema ocu. Otac je uvek veličina. To je skoro frojsdovski problem: tokom izvesnog perioda, otac predstavlja kralja u odnosu na dete, on je omnipotentan. U romanu Bašta, pepeo hteo sam da razvijem tu metaforu sa idejom da jednog dana još nešto napišem o ocu. Danilo Kiš (1984)

Nekoliko dana kolovoza je višeslojni roman, koji u sebi sadrži nekoliko romana i koji njegova veoma obrazovana autorka piše pametno i majstorski, izvanrednim stilom i sa istančanim osećajem za metaforu.

Barnsova knjiga razmišljanja na temu smrti, kako i on sam kaže, nije njegova autobiografija. Ali jeste porodični spomenar, ili još preciznije - intimna istorija njegove porodice. Kroz reči Džulijana Barnsa odzvanjaju reči njegovog brata (filozofa), njihovih roditelja, kao i roditelja njihovih roditelja.

Barns je, kao majstor humora i raskošne tehnike, napisao duhovit, zabavan, poučan i blago crnohumorni roman koji zaokuplja i fascinira čitaoca.

Iako kontroverzan, i otuda možda najcenzurisanija knjiga u Americi, ovaj veliki roman već pripada klasici i do sada nije u potpunom obliku bio preveden na srpski jezik.

"Sanjka" je već pet godina na bestseler listama u Rusiji, dobitnik je ruskog "Bukera" i nagrade "Lav Tolostoj".

Alenka ima dvanaest godina, živi u Zagrebu i svako leto provodi kod babe i dede u B, rodnom mestu njene majke. U romanu Punoglavci (ranije poznatom pod nazivom Vegeta Blues), zajedno sa njom proživljavamo leto 1975, koje je bilo veoma važno za njeno odrastanje i tokom kojeg su se desile neke veoma uzbudljive stvari.