To je priča o četrnaestogodišnjem dečaku DŽimu, sinu vlasnika krčme na zapadnoj obali Engleske, nadomak Bristola, s kraja prve polovine 18. veka. DŽim, sticajem okolnosti, uzima kartu zakopanog blaga iz kovčega umrlog gosta, piratskog kapetana, kartu koju traže i nekošnji kapetanovi piratski sadruzi. DŽim o svemu obaveštava lokalnog vlastelina Trelonija i lokalnog sudiju, doktora Livzija. Ova dvojica odlučuju da se zapute ka ostrvu na kome je blago zakopano, a sa sobom vode i DŽima. Uskoro kreću iz Bristola lađom, na koju se, kao posada, ukrcala i poveća grupa prikrivenih pirata, spremnih na sve da bi se dočepali svog blaga, a glavni međ njima je brodski kuvar, Dugi DŽon Srebreni. DŽimu je suđeno da otkrije piratsku zaveru, kao i da bude možda i najvažniji činilac u svim događanjima koja slede. Rasplet je, naravno, očekivan: „dobri“ pobeđuju „zle“ i uzimaju blago. Međutim, čitaocu se, ipak, nekako naknadno, nameće pitanje: a na osnovu čega su „dobri“ dobri, i kako to da je „prirodno“ da njima pripadne blago? Da moralna pozadina knjige nije tako jednostavna proizilazi i iz činjenice da je najbolje obrađen lik onaj samog Dugog DŽona Srebrenog, arhizločinca i makijaveliste, prema kome pisac, bez sumnje, gaji vrlo određene simpatije. jednostavan, uverljiv i uzbudljiv zaplet, jezgrovit jezik i stil, čine da čitalac, kao nekoć britanski premijer Gledston, knjigu ne ispusti dok je ne dovrši.
