Neveliko po obimu ali bremenito
temama od kojih bi nas obuzeo stid da ih na ovako maestralan način
pisac nije obradio, ovo delo je jedinstveno u opusu Marija Vargasa
Ljose.
„Ovaj zaigrani roman o ljubavi i požudi nateraće rumenilo u obraze čak i najtvrdokornijih liberala i pohotljivaca.“
The Washington Post
Kažem
jasno i glasno: sapima. Ne zadnjicom, ni dupetom, ni bokovima, ni
trticom, već sapima. Jer kad ja nju zajašem, ispuni me ovakvo osećanje:
da sam na mišićavoj, baršunastoj ždrebici, ustreptaloj a poslušnoj.
Čvrste su te sapi i možda odista tako orijaške kao što govori predanje
što o njoj po čitavom kraljevstvu kruži, raspaljujući maštu mojih
podanika. (Sve te priče dođu mi do ušiju, ali me ne srde, već mi
laskaju.)
