Tokom poslednjeg leta dvadesetog veka jedan deda i njegovog unuk prvi
put se sreću posle niza porodičnih nesporazuma koji su neminovno
stvorili jaz između njih dvojice. Deda, Jevrejin, rođen petog septembra
1938, na dan kad su u Italiji doneti rasni zakoni, proveo je život
ubeđen da pravo na život nema. Duboko zašao u godine, izabrao je mali
planinski zaselak u kojem se za vreme rata skrivao sa svojom porodicom,
da u njemu skonča svoj vek. Njegov unuk, osećajan i otvoren dečak, kojeg
su mu poverili na čuvanje tokom očevog lečenja od opake bolesti,
silovito i nepredviđeno prodire u poslednju etapu starčevog života. I
dok na obalama veštačkog jezera podno planine dečak stiče prva istinska
saznanja o životu, postavlja se pitanje da li će svojom nevinošću i
dečačkim poletom uspeti i da izvuče umornog starca iz bolne
neprilagođenosti koja ga je pretvorila u živu utvaru.
