Bioskop se tako otkriva kao pribežište za junake
ovoga romana čije su sudbine i životi ispreplitani čudnim nitima, pa i
za samog pripovedača, Vojislava Radojkovića, osnivača bioskopa „Delo“,
čoveka mrtvog više od dve decenije koji zbog snažne ljubavi prema svom
delu od istog ne uspeva da se odvoji i napusti ovaj svet. A ti poslednji
dani bioskopa dani su kada čudni događaji i višestruka ubistva počnu da
menjaju lik jednog mesta i živote junaka ovoga romana.
Prve rečenice iz romana
Volim da idem u bioskop, to mi je jedina razonoda u životu. Uzmem pod ruku moju Sofiju i odemo. Tako već zadnjih pedeset i kusur godina. Nismo pravile pitanje šta ćemo da gledamo, gledale smo sve što je došlo u Petrovac.
Autor na kraju romana kaže
Prvo, sa zadovoljstvom mogu da zaključim, ako čitate ove redove pročitali ste ceo moj roman i hvala vam na tome.
