To su priče o modernim kaubojima iz ruralnog dela
Vajominga, ali ni u kom slučaju nisu tipične kaubojske priče, budući da u
njima nema sukoba na liniji
dobro – zlo, a junaci nipošto nisu heroji, nego mali ljudi sputani
svojim svakodnevnim nevoljama, počesto začudnim i bizarnim, što pričama
daje dodatnu privlačnost i upečatljivost. Oni pokušavaju da se otrgnu od
bede i očaja, ali nešto ih uvek sputava i osujećuje, kao da sama zemlja
traži njihovu krv. No,
autorka ih prihvata onakve kakvi jesu i, uprkos njihovoj sirovosti,
grubosti i nasilnosti, opisuje ih sa simpatijama i saoseća sa tim
muškarcima i ženama koji pokušavaju da prežive na tom negostoljubivom
mestu, pretakajući njihove živote u fikciju koja odiše snagom mita.
