U ovom izdanju sabranih pripovedaka
objedinjene su sve Kafkine priče, od Preobražaja, Presude i Pevačice
Jozefine pa do kraćih proznih zapisa koji se ne nalaze često u
antologijama svetske priče. Poređane prema hronološkom redu nastanka,
obeležene strahom i nervozom ljudskog postojanja, ove priče
nagoveštavaju elemente egzistencijalizma i oslikavaju uzdrmano poverenje
pojedinca u njegovu autonomiju i veru koje je prelazak iz XIX u XX vek
doneo modernom čoveku.
Knjige, pisao je Kafka jednom svome prijatelju
početkom 1904. godine, nisu tu da nas čine srećnim. Ljudima su potrebne
knjige koje bude kao udarac pesnicom po glavi, „knjiga mora da bude
sekira za zaleđeno more u nama“. Književnost za Kafku nije ukras života,
ona čoveka osvešćuje i ukazuje mu na neminovnost prihvatanja otuđenog
sveta koji nas okružuje.
