Glavni junak romana, Luka, nakon devet
godina mirnog života ponovo juriša na vetrenjače. Sve je počelo kad
je dobio pismo u kome se nalazi citat iz Svetog Pisma;
„I stavlja pod
prinudu sve ljude, male i velike, i bogate i siromašne, i slobodne i
robove, da im se da biljeg na desnicu i na čelo, i da niko ne može
kupovati ni prodavati osim onog ko ima biljeg, ime divlje zvijeri.
(Otkrovenje 13:16 -18)."
Stara Jevrejeka Ema Blumental donosi
svoju priču koja je započela u aprilu 1941 u Zagrebu i završiće se 17.
februara 2008., u Cirihu na dan kada kosovski Albanci proglase
nezavinost Kosova. Ema poznaje sve tajne iz sveta finansija, fondacija i
tajnih društava, ali ne i ko je ubio njenog brata Jakoba...
Lukin
zemljak Šiljo je bio snajperist u ratu u Bosni...
Džon Hopkins je
bio „ekonomski plaćeni ubica" sve dok nije „nestao" i postao
antiglobalist Prometej...
Lucijus drugi je napravio mnogo grešaka u
životu, ali je najveću napravio kad je odlučio da jednu ispravi...
Ismetova
kćerka Liridona je pobegla sa Lukinim sinom Danilom, nepisani kanon je
jasan, samo krvlju se može saprati sramota...
“Devicansko ce biti oteto”…citira Miodrag Lukic Nostradamusa na pocetku
svog nastavka romana “Ranjeni vuk”. Da li se to vec desilo? Verovatno.
Sigurno. Vidljivo je…
Nastavak price o Luki Vuku nam donosi jos jedan triler – zanr koji je
redak u srpskoj knjizevnosti.
Luka Vuk je posle osam godina ponovo obelezen, izabran, uzbudjen,
probudjen. Roman pocinje krajem Lukinog laznog spokoja, scene se
ubrzavaju i zgusnjavaju, a likovi su zivi i setaju kroz roman kao kroz
film. U Luki se preplicu bol i snaga, rana i prkos, prah i pobeda, a
glasom glavnog junaka snazno govori sam autor koji, pak, govori u ime
Srbije. Mozda kao devojka-statua na spomeniku kosovskim junacima u
Krusevcu, mozda tako zove i zbira…”da ne zaspimo i zaboravimo”…
