Najznačajniji predratni udžbenik retorike u nas je delo komediografa i
pravnika Branislava Nušića. Njegova "Retorika" je odmah stekla slavu -
prvi put je objavljena 1934., a drugo izdanje je doživela već 1938.
godine. Za razliku od Sterijinog, Nušićevo delo je udžbenik primenjenog
besedništva. Budući da je nekoliko godina predavao retoriku na Vojnoj
akademiji u Beogradu, on sastavlja sasvim praktičan priručnik, u koji
unosi dosta sopstvenog pedagoškog iskustva: otud tekst nema pretenzija
da predstavlja opštu teoriju proze. Glavna pitanja na koja autor obraća
pažnju je analiziranje besede (njenih vrsta, osobina, funkcija, načina
rastavljanja), besednika (koji mora ispunjavati određene spoljašnje
uslove (izled, glas, korišćenje estikulacije, kao i unutrašnje uslove -
etičku vrednost, ubeđenje,znanje, moć vladanja sobom) i auditorijum
(koji deli na anonimni- masa i neanonimni homogeni i nehomogeni, kao i
pozitivni, negativni i neodredjeni). Pri tom Nušić često u maniru
public speaking instruktora, daje sasvim praktične savete u vezi sa ova
tri osnovna elementa od kojih zavisi uspešan besednički nastup. Uz to,
on ukratko izlaže istoriju besedništva i nudi bogat izbor primera
najuspešnijih govora iz starog, srednjeg i novog veka. Mada su protekle
mnoge decenije od jenog nastanka, Nušićeva "Retorika" još uvek
predstavlja jedan od najboljih udžbenika besedništva na našem jeziku.
