Motiv da se
sretnem s njima bio je taj da mi zbog nedostatka partijskih izvora
pojasne neke važne događaje iz istorije ilegalne KPJ i odnose među
njenim vodećim ljudima, posebno njihov odnos prema Josipu Brozu Titu.
NJihov susret sa Titom bio je sudbonosan za njihovu političku karijeru.
Osim toga, vukla me je naučna radoznalost da saznam kakvi su to ljudi
bili koji su odlučivali o našoj sudbini u drugoj polovini 20. veka.
Upoznao sam ih početkom sedamdesetih godina prošlog veka kada nisu bili
na vlasti. Odlazio sam kod njih da razgovaramo i upoznao sam njihove
porodice. Ponašali su se kao i drugi obični građani Jugoslavije i nije
bilo teško do njih doći. Dvojica od njih, Ranković i Đilas, bili su u to
vreme pod nadzorom jugoslovenskih obaveštajnih službi, dok Čolaković,
koliko znam nije bio praćen i mogao je slobodno da učestvuje u javnom
životu. (Iz predgovora knjige)
