U
ovoj knjizi Buvije svojim karakterističnim jezikom i stilom otrkriva
koliko fizičko izmeštanje sa jednog na drugi kraj sveta (putovanje i
boravak na Cejlonu) može i ne mora da bude dovoljno da bismo pronašli
ono izgubljeno, pa makar posmatranjem sebe tuđim očima.
Majstorstvo
pripovedanja Nikole Buvijea (koji je za ovu knjigu dobio francusku
nagradu kritike) ogleda se u sugestivnosti kojom predočava lomove na
peščanim plažama, snove i javu putovanja koje je odvajkada metafora za
život i iskustvo.
