TEŠKO joj je odrediti žanr. Može da bude zbirka priča, može da se
tretira kao zbirka poezije jer se sve vrti oko pesama, ima tu i
autobiografskih elemenata, eseja, svega i svačega. Najvažnije je da se
vama dopadne, a ako se to dogodi, odmah pišem nastavak, odmah ću se
latiti papira i olovke. J.... kompjuter.
Ovo kaže Bora Đorđević “umesto pogovora”, na kraju svoje nove knjige
“Šta je pesnik hteo da kaže”, koja, u izdanju Kompanije “Novosti”, kreće
među mnogobrojne Čorbine fanove i one koji su tek počeli da ga slušaju.
U svakoj knjizi je poklon DVD pod naslovom “Niko nema ovakve ljude!”. U
pitanju je snimak koncerta “Riblje čorbe” u „Areni“, iz 2009, povodom
30 godina rada grupe.
Sve je jasno u vezi sa Borom Čorbom: lafčina, bez dlake na jeziku priča,
bez foliranja živi. Tako je napisao i autobiografiju - iskreno,
uzbudljivo, ne štedeći ni sebe ni druge. “Šta je pesnik hteo da kaže”
ulazi kao najveći ovogodišnji favorit na Sajam, sudeći po ogromnom
interesovanju publike za Borinu knjigu u proteklih nekoliko dana, što
pokazuje da prvo izdanje u tiražu od velikih 20.000 neće dugo potrajati.
Bora Đorđević objavio je više od 300 pesama. U ovoj knjizi uspeo je da
objasni tridesetak najpoznatijih. Piše kako su nastajale: “Da, to sam
ja”, “Lutka sa naslovne strane”, “Dva dinara druže”, “Srećan put, pišo
moja mala”, “Dobro jutro”, “Na zapadu ništa novo”, “Ostani đubre do
kraja”, “Poslednja pesma o tebi”...
Pitko, duhovito, živo, Bora za čitaoce prevrće prošlost i otkriva kako
su se rađale ideje, odakle je stizala inspiracija za pesme koje su
inspirisale generacije u Jugoslaviji, pa u Srbiji, ali i ostalim bivšim
republikama SFRJ, kao i u Rusiji, Bugarskoj... Takve priče se gutaju ako
su dobro napisane. U Borinom slučaju jesu.
