Autor opisuje Srbiju onakvu kakvu je vidi stranac koji je sopstvenu sudbinu povezao sa sudbinom Srba tako što se, iz ljubavi prema ovoj zemlji, sa suprugom Ivanom nastanio u Beogradu.
Svi moji putevi vode ka Srbiji – istovremeno je i moralni stav Arnoa Gujona, dirljiv iskaz vere u humane vrednosti i dobrotu, svedočanstvo o ustrajnoj i neodustajnoj rešenosti da se u vreme velikih iskušenja bude na strani nevinih stradalnika.
Deset godina donoseći svakovrsnu humanitarnu pomoć srpskim enklavama na Kosmetu, Arno Gujon je uvideo patnju nedužnih ljudi, čija je možda najveća krivica to što pripadaju narodu koji je krajem XX veka prokažen u medijima zapadnog sveta. njegov angažman, proistekao iz tradicije autentičnog francusko-srpskog prijateljstva, redak je primer solidarnosti i saosećanja s ljudima koji pate.
Arno Gujon poručuje da je dužnost današnjeg čoveka da se ovovremenom varvarstvu suprotstavi snagom onih ideala i bratstva među narodima kojima se odlikovala dojučerašnja Evropa.
