Krajem 16. i početkom 17. veka nastaje kabuki pozorište, koje u početku nije imalo visoku umetničku vrednost, ali se vremenom usavršavalo. Ono je postalo umetnost trećeg staleža, posebno trgovaca, koji su dosta novca ulagali u umetnost, a samim tim i u pozorište. U kabuki teatru su kao podjednake snage razvijeni govor, zvuk, pokret i prostor. Vizuelne i zvučne tehnike se koriste za sugerisanje i potcrtavanje osećanja gledaoca. Svaki vid izvođenja je stilizovan. Dosta se koriste narativne muzičke forme, koje prenose raspoloženje, naglašavaju emocionalnu tenziju i obezbeđuju uspešno izvođenje komada.
