Veze, linkovi
Kompjuter biblioteka
Korpa
Trag čoveka

Poezija Poezija

Trag čoveka

Autor: Feđa Dimović
Broj strana: 57
ISBN broj: 978-86-515-0748-2
Izdavač: Prometej Prometej
Godina izdanja: 2012.

Pregleda (30 dana / ukupno): 8 / 1230

                 
Twitter   Facebook   Linkedin   Pinterest   Email
                 
         
   
Naruči ili rezerviši sa 40 % popusta
 
         
         
650 rsd 600 rsd

10% dodatnog popusta za 2 ili više knjiga, osim knjiga koje su u pretplati i kompleta knjiga.

• Isporuka za 24 časa
• Plaćanje poštaru

 

Tada sam napisao i svoju prvu pesmu: „Šta se sve vidi ispod moga prozora“. Bilo je to u septembru 2011. godine i od tada nisam ni prestajao da pišem. Sve pesme sam pisao u pokretu, kao beleške u mom mobilnom telefonu. Nije me privlačila svetost pisaćeg stola, olovke i papira. Pisao sam gde god sam mogao: u redovima, sudskim čekaonicama, u autobusu, na ulici, a najviše tokom šetnji na Kalemegdanu. Tačno znam na kojoj klupi sam napisao svaku pesmu. Beograd i Kalemegdan su bili epicentar moje inspiracije, osim pesama „Najlepši dan u Madridu“ i „Kompanija“ koje su napisane u Madridu, i „Pljuvač“ i „Muzika“ koje su napisane u Lisabonu. Tamo sam išao za pričama o besmrtnim piscima i pesnicima, sedeo za Lorkinim stolom, šetao Bajronovim šumama...

Shvatio sam da je mobilnost mog pisanja zapravo moj način da pronađem mesto u savremenom svetu. Da duh prošlih vremena sačuvam na memorijskoj kartici „Nokije E52“ i da ga kasnije pretočim u poeziju koja se danas sve manje čita. Zahvalan sam na podršci mojim najbližima koji su imali prilike da prvi pročitaju i prokomentarišu moje pesme. Mnoge od njih sam im slao putem „MMS“ poruka odmah nakon što su bile napisane, ili su svečano bile pročitane u zadimljenoj atmosferi kafane „Verona“ u ulici Narodnog fronta, odnosno Kraljice Natalije.

Jer je kod nas običaj da mnoge stvari vrlo često menjaju i gube trajanje. Živimo u telima vilinih konjica sa pamćenjem jedne prosečne kokoške i vrlo često zaboravljamo stvari koje su nam važne, i to zato što žudimo da nam se sve desi odmah u trenutku. A ja sam upravo kroz ove pesme pokušao da pronađem svoju stolicu u nepreglednim amfiteatrima beskonačnosti, koji postoje i kad naša sebičnost prestane da nas proganja. Hteo sam da ostavim trag za sve one kojima je stalo da ga otkriju. A ako se taj trag održi i nakon dugih godina i bude doživljen onako kako sam ga ja doživeo, to će biti pravi dokaz da samo ideali ostaju, a sve drugo nestaje bez traga kao prolazna pojava.

Ko zna, kako stvari stoje, možda će se neko lukrativan dosetiti da na kalemeganskim zidinama podigne novi tržni centar ili svemirsku stanicu? Možda će sutra zauvek nestati i moje klupe, drveće, reka i sve što mi je bilo drago u životu? Važno je samo da iskrenost nadživi sve izlive „kreativnosti“, da vreme nadživi mesto, a ljudska duša ostane jedini trag koji ni vreme neće izbrisati.

 

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar

 

Preporučujemo

Kad budem još mlađi

Kad budem još mlađi

Metak lutalica

Metak lutalica

Veze, linkovi
Linkedin Twitter Facebook
 
     
 
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272