Vekovi ljudske civilizacije su uveliko prohujali našom planetom, noseći u nepovrat na hiljade misli, ideja, želja, sudbina... Ono, međutim, što ostaje, što traje u vremenu i prostoru, su dela večnog karaktera, spomenici ljudskih vrlina i genijalnosti. A od svega što je čovek u stanju da stvori, jedino umetnost u sebi nosi snagu metafizičkog stremljenja. Upravo je ideja Meri Holingsvort da je umetnost neizostavni deo vremena u kome nastaje, činilac koji, u isti mah i brutalno i briljantno, oseća i opisuje duh svoga doba. Pripovest počinje u preistoriji i traje sve do naših dana. Opisane su moćne, naizgled neuništive civilizacije i njihova blještava carstva; carstva su redom padala, no umetnost je ostala da svedoči o nekadašnjem sjaju i moći. Tako je onda bilo, a tako je i sada. Ljudi su samo tren celokupnog vremena iza kojih ostaje samo moguća ideja - u drvetu, kamenu, na slici...
