Umetnost življenja

Kada su dnevničke beleške Ćezara Pavezea prethodno objavljene na srpskom jeziku (NOLIT, 1979. godine) iz rukopisa je, na više desetina mesta, shodno italijanskom izdanju, izostavljeno po nekoliko imena, reči, redova ili stihova (izrazito lične, simboličke ili lascivne sadržine). Italijanski izdavač (EINAUDI) smatrao je da će na taj način maksimalno da zaštiti delikatnu prirodu autora (zbog svoje zatvorenosti, Paveze je pojedine misli, ne mogavši da ih saopšti drugima, poverio hartiji i nije nameravao da to ikome pokaže), kao i da bi objavljivanje tada izostavljenih delova moglo da kompromituje izvesne osobe čija se imena u dnevniku navode, a što se htelo izbeći.

Najnovija italijanska izdanja dopunjena su delovima koji su čitaocima do sada bili nedostupni. Verujem da se EINAUDI, posle više od pedeset godina, na to odlučio želeći da radoznalim čitaocima najzad razotkrije i one najintimnije sekvence, imajući svakako na umu da su se sa godinama promenile i moralne norme, kao i da osobe, koje se u dnevniku pominju, nisu više među živima.

Iako smatram da je prvobitna verzija više odgovarala suptilnosti i istančanoj odmerenosti samog autora, prihvatila sam da, četvrt veka nakon prvog objavljivanja, dopunim prevod i na taj način i srpskim čitaocima priuštim celovitu verziju Umešnosti življenja. Jugana STOJANOVIĆ, prevodilac