Miloš Rajković, naš poznati novinar i
pisac, deleći sa čitaocem svoje radosti i razočaranja, ispričao je priču
i o sebi i o Beogradu, o Bulbuderu, Zvezdari, Topčiderskom brdu i
Marakani. Nije štedeo nikoga, otkrivao i svoje sumnje i svoje slabosti.
Uhvatio je duh jednog doba i jednog pokoljenja čija je zvezda bleštavo
sijala nadohvat ruke, na vrhovima prstiju. I Zvezda je morala da padne.
Kao žrtva na oltaru naših grehova, kao znak pokleklog naroda, kao oružje
u rukama poraženih. A opet, možda je ovo piščeva i naša „žal za
mladost“. Za onom Zvezdom. Za nama samima i onim što smo bili. Tempi
passati. (Milan St. Protić)
Ova knjiga može da posluži kao
svojevrstan putokaz u zlatno vreme domaćeg fudbala, kada je odnos mladih
prema sportu uopšte bio iskren i viteški, kada je u društvu, medijima i
sportskim klubovima bilo kudikamo više entuzijazma i
nekoristoljubivosti nego danas. Ona govori o svima onima u čijim grudima
kuca pravo sportsko srce. (Dragan Džajić)
