Ona je nastavljač Vajmarske Srbije zato što sledi logiku analize
političkog života sprovedenu u toj knjizi. Tamo sam zaključio da je
Srbija, sa svojim nesigurnim demokratskim ustanovama, u 2008. na
raskrsnici. Ona se ljulja između skliznuća u autoritarizam i dalje
konsolidacije parlamentarizma.
Nažalost, Srbija je i 2011. ostala tamo
gde je bila 2008. godine – na položaju tipične polukonsolidovane
demokratije.
Međutim, ono što se u ove nepune tri godine novo
dogodilo jeste ubrzano klizanje Srbije u sve zavisniji položaj od
političkih, ekonomskih i kulturnih struktura Vašingtona i i Brisela
(„Imperije"). Srbija je danas u položaju Višijevske Francuske. Deo
teritorije joj je vojno okupiran, deo otrgnut, a ostatak pod političkom
upravom jedne slabe i zavisne vlasti, koja je pala pod punu ekonomsku i
kulturnu hegemoniju „Imperije". Analiza spoljnopolitičkih konteksta, u
kojima se nalazi ova zemlja, daje se u prvoj glavi ove knjige, njena
vlast se razmatra u trećoj, opozicija u četvrtoj, a civilno društvo u
petoj glavi. Ovo nije, naravno, potpuni opis svih elemenata političke
strukture Srbije, ali jeste opis njenih najkarakterističnijih delova.
