Majka se tresla, lice joj je potpuno pobledelo. Otac je zurio u mene. Suze su mu se slivale niz lice. Nisam ga videla da plače još otkako je baka umrla. - Kuda je vodite? - pitala je moja majka. - U Evin - odgovorili su. Evin je bio tamnica za političke zatvorenike još iz vremena šahove vladavine. Već je i samo to ime uterivalo strah u svačije srce: ono je značilo torturu i smrt. Njegove brojne zgrade rasute su na velikoj površini severno od Teherana. Ljudi nikad nisu govorili o Evinu; obavijala ga je užasnuta ćutnja.
