Tema koje se prihvatila Dragana Popović u svojoj novoj knjizi pripada
oblasti studija roda, iako se često istraživanja ove vrste uključuju u
tzv. žensku istoriju, poddisciplinu kulturne istorije, koja je u
poslednje četiri decenije zauzela značajan prostor. Ove studije su
nastale ne samo da bi se dobila „obrnuta slika“ dotadašnjih znanja o
prošlosti već i stoga što savremena viđenja prethodnih vremena otvaraju
prostor za zanemarivane grupe koje su takođe činile deo istorije,
posebno marginalizovane, ili po društvenom ili po rodnom ključu. Težnju
ka potpunijim znanjima ova knjiga dopunjuje u oblasti koja se odnosi na
istoriju nauke, fokusirajući se na učešće i doprinos žena u više naučnih
disciplina. Studija Dragane Popović prva je ove vrste u našoj sredini.
(Prof. dr LJubinka Trgovčević Mitrović)
Ne samo u našoj sredini
nego i u drugim akademskim zajednicama, ne postoji mnogo onih naučnica
čija su priznata profesionalna dostignuća, s jedne strane, deo sveta
prirodnih nauka, a koje su istovremeno i deo prosvetiteljskih napora
feminizma. Dragana Popović svojim znanjem i posvećenošću pripada i
jednom i drugom. NJena knjiga Žene u nauci: od Arhimeda do Ajnštajna
mogla je da nastane samo na tom spoju, na način na koji su povezani
razumevanje strogih zahteva prirodnih nauka i širina koju u
feminističkim tekstovima i humanistici ima interdisciplinaran pristup
znanju; ne treba naglašavati koliko je našoj sredini ovakva knjiga bila
potrebna. (Prof. dr Daša Duhaček)
