Više godina posle smrti Kortasara, njegova prva supruga, Argentinka
Aurora Bernandes (1920), filolog i prevodilac, napravila je antologiju
njegovih priča na temu životinja, košmarnih i jednako razigranih.
Čitalac je u prilici da na jednom mestu nađe sve njegove nesvodive
živuljke, uključujući tu i potištenu kamilu koja je proglašena
nepoželjnom. Tu su i uznemiravajuće manuskupije, i razulareni krokodili
iako ih niko nije video. A tu je i jedno dete koje ne može da pristane
na reči kojima ukućani pokušavaju da ga umire govoreći mu da ne treba da
se plaši, da je to što ga je nedokučivim prolomom noćne tišine užasnulo
u stvari običan petao.
U pričama o životinjama čini se kao da same
reči, ali i prepoznatljivi kortasarovski rečenički sklopovi, stiču i
jedan drugačiji život. Kao da i reči postaju mravi, konji, kasoari,
tigrovi ili facolomci... Antologija Zverinje nastanjena je životinjama,
mitološkim, izmaštanim, domaćim, koje strpljivo iz zasede čekaju svog
čitoaca.
Hulio Kortasar (1914–1984) rođen je u Briselu, gde mu je
otac bio diplomata. Sa četiri godine vratio se s porodicom u Argentinu, u
kojoj je sa majkom i mlađom sestrom, jer ih je otac napustio, živeo u
okolini Buenos Ajresa. Izdržavao je porodicu predajući francusku
književnost. Kao protivnik diktature Huana Perona, 1951. emigrirao je u
Francusku, gde je radio kao prevodilac UNESKO-a. Na španski je preveo
Robinzona Krusoa, Hadrijanove memoare, priče Edgara Alana Poa... Pisci
kojima se divio bili su Lotremon i Alfred Žari. Podržavao je levicu u
Latinskoj Americi (Kubansku revoluciju, Salvadora Aljendea u Čileu,
sandiniste u Nikaragvi). Umro je u Parizu i tamo je sahranjen.
Napisao je desetak knjiga priča, pet romana, više knjiga eseja, polemika, putopisa, pozorišnih i radio-drama, pesama...
