Barnijeva verzija

Barni Panfoski puši suviše mnogo cigareta, pije premnogo viskija i opsednut je dvema stvarima: kanadskim hokejskim timom Montreal i svojm bivšom ženom Mirjam. Poznanik iz mladalačkog doba u Parizu, Teri Mekiver, namerava da objavi njegovu biografiju. Na njenim stranicama on tereti Barnija za čitav niz grehova, uključujući i ubistvo. Barni, međutim, zaključuje da je došlo vreme da predstavi svetu svoju vlastitu verziju događaja. Barnijeva verzija su njegovi memoari, lutanje, udaljeno buncanje, puno prerada i faktičkih grešaka (ispravljenih u fusnotama koje je napisao njegov sin) sa mnogo optužbi za svakoga, posebno za vegetarijance i separatiste iz Kvebeka.

Ali Barni ide okolo i priča svoju priču, strašno zanimljivu ali tužnu seriju neuspelih ljubavnih veza. Njegova prva žena, umetnica i pesnikinja, izvršila je samoubistvo i postala, baš kao Silvija Plat, ikona feminizma, a on je optužen da ju je gurnuo u smrt, bez obzira što nije počinio ubistvo. Oženio je drugu gđu Pafonski, koju je nazvao “jevrejsko-kanadskom princezom” kao antipod prvoj. Pokazalo se da je to bila velika greška. Treća, “Mirjam, žudnja moga srca” je najverovatnije njegova srodna duša, ali Barni je i nju pokvario. Vrlo je bolno gledati kako on sve oko sebe uništava, a još bolnije je biti svedok njegovog uništenog pamćenja. Misterija koja se krije u srcu Barnijeve priče – da li je ubio svog prijatelja Bugija ili nije – je dovoljno snažna da vodi čitaoca u beskrajne digresije o sve tri žene i svakoj od Barnijevih gotovo srceparajućih epizoda o zaboravu.