Jedan od najvećih pisaca našeg veka nije pisao nego
je snevao. Njegova književnost je umetnost snova. Sad neposredno i na
jednom mestu možemo da se upoznamo sa njegovim snovima, da ih i sami
sanjamo i tako razumemo ponešto od neshvatljivog u njegovim neuporedivim
i fantastičnim pričama i novelama.
Izvesni Gregor Samsa se jednog
jutra probudio iz teških snova i otkrio da je preobražen u nekog
ogromnog insekta. Događaj je neobičan, ali bismo mu možda i oprostili
neobičnost, pomirili se s takvim preobražajem, da nam je pisac dozvolio
da se celo to čudo odigrava u snu. Ipak, Franc Kafka, autor priče o
preobražaju Gregora Samse, nedvosmislen je i kaže da to nije nikakav
san, čime nam uskraćuje najudobnije objašnjenje koje bi, tako, na kraju
krajeva, bilo realističko. I ne ostaje nam drugo nego da o Kafki mislimo
kao o piscu fantastike. U tome je zagonetka: Kafka je suštini realista.
Kod njega je na delu logika sna, ali to je san u koji je duboko zadrla
realnost. Neobičnost i dalekosežnost Kafkinog dela počivaju u neku ruku
upravo u sledećem: ono što nam inače izgleda kao nemogućno, pred našim
začuđenim, pa i poplašenim očima pojavljuje se kao suštinski realno.
Otuda
ćemo u ovoj knjizi, ukoliko umemo da oslušnemo najdublje tokove u
snovima, naslutiti mnoge elemente iz Kafkinog unutrašnjeg života koje je
on pokušavao da potisne i savlada, prvenstveno pretapajući ih u čudo
svog pisanja.
