Knjige – izdavač Geopoetika

Autorka vremenski i prostorno, analizira višestruko značenje i izuzetnu važnost poljupca iz kulturološkog, psihološkog, umetničkog, medicinskog. . . ugla. Umetničkog, takođe. I njegov fenomen u literaturi. Poljupci nekih poetskih i proznih junaka obeležili su živote mnogih generacija.

Šest lica pričaju isti broj priča, pletući na ovaj način životnu avanturu glavnog junaka, kao i svoje odnose s njim. Odnose vlasti i pritiska, ali i odnose prijateljstva, ljubavi i stvaralaštva.

Aleide Marć je, kaže Vladimir Bajac, decenijama odbijala da zapiše svoja sećanja na njihov zajednički život, ali posle deset godina ubeđivanja, i četiri decenije posle Čeove smrti, pristala je.

Ovim, hronološki razuđenim, izborom iz pripovedne proze Viktora Jerofejeva čitalac dobija priliku da prosledi i njene konstante i njene varijable. U veštom spoju fantastike i realnosti, Pisac ne krije svoje interventno prisustvo.

Svojim poslednjim romanom Vasilij Aksjonov, idol sovjetskih intelektualaca šezdesetih godina i jedan od "poslednjih Mohikanaca" klasične sovjetske i ruske književnosti (Bitov, Leonov, Astafjev, Solženjicin, Ajtmatov), stupio je na minsko polje savremenog ruskog života i napisao izvanredan roman o generaciji komsomolaca iz koje su izrasli ruski oligarsi.

Edicija Mitovi počinje Kratkom istorijom mita Karen Armstrong, sažetim ali studioznim istraživanjem o mitu, i to od njegovog nastanka pa do pitanja zašto nam je mit još uvek potreban.

Margaret Atvud u svom viđenju ovoga mita uglavnom govori glasom Penelope i hora njenih dvanaest sluškinja, problematizujući neke od Odisejevih (i Telemahovih) postupaka.

Dženet Vinterson je ovaj mit ispričala na originalno intimističan način zainteresovana za ispitivanje suštine usamljenosti, izolacije, odgovornosti, tereta i slobode. Prenela ga je u 21. vek.

Eseji o, među ostalim, Džoržu Gordonu Bajronu, Robertu Luisu Stivensonu, Džozefu Konradu, Džimu Morisonu, Vladimiru Nabokovu, Don DeLilu.

Zoran Milutinović poseduje suštinsko znanje u teoriji pripovedanja, koje sa istančanim osećajem za detalje primenjuje na neke od najznačajnijih autora dvadesetog veka. Metodom kulturnog materijalizma, on otvara nekoliko najbitnijih pitanja za budućnost svetske književnosti i njenog izučavanja u narednom veku.

Dočekana, s razlogom, i u Evropi i u Južnoj Americi kao izvrsno delo puno psihološke napetosti, novela Alberta Mangela Stivenson pod palmama priča je o literarnim i životnim strastima znamenitog pisca.

Kosri je kultni pisac egipatskog porekla, mladić od devedeset tri godine, koji živi u istoj hotelskoj sobi još od 1945. godine kad je iz Kaira stigao u Pariz.

Smeh i plač su dve osnovne emocije koje, prožimajući se, izazivajući jedna drugu i smenjujući se, daju vrtoglav dinamizam ovoj knjizi, i čine da nam likovi postanu bliski, jer i kroz njih se prelama ona atmosfera i svakidašnjica socijalizma koju smo i mi, koliko god u blažem stanju, imali prilike da upoznamo.

Raskošno putovanje kroz vreme i prostor, od antike do današnjih dana i od Dalekog istoka do Južne Amerike. Vodiči na ovom putovanju su zapravo likovi sedamdesetak ljubavnica koje nam svaka ponaosob, kroz reči Elizabet Abot, pričaju priče iz svojih ličnih zbirki sastavljenih od njihovih hiljadu i jedne noći.

Autor knjige je uveo novu formu epistolarne proze u vidu internet četa u kome učestvuje sedam likova zarobljenih u Lavirintu.

Malo je priča u Bibliji koje toliko obiluju dramom i akcijom, narativnim vatrometom i sirovim emocijama kao što je to slučaj sa Samsonom.

Životinje se sukobljavaju oko hrane, teritorije, seksualnih partnera i zaštite mladunaca. Ipak, priroda je izumela vešte strategije kojima je cilj da regulišu agresivnost kod životinja. One se primenjuju i usavršavaju kod riba, ptica, pa čak i kod vukova, ali, nažalost, ne kod pacova i. . . ljudi.

Knjiga "prati dinamiku savremene britanske kulture, nastojeći da identifikuje njene nove konfiguracije i putanje kojima bi se mogla kretati u budućnosti".

Zbirka neuobičajenog naslova predstavlja pažnje vredno ostvarenje geopoetičkog opredeljenja, one orijentacije koju je njen tvorac Kenet Vajt osamdesetih godina prošloga veka definisao kao sklonost duhovnoj kartografiji, “shvatanju života najzad oslobođenog od ideologija, mitova, religija”.

Rekla bih da je Aleksandar Genis predstavnik najređeg mislilačkog epikurejstva, koje neumorno prigrljuje najrazličitije načine konzumiranja života.