Istorija i teorija književnosti

Digitalni život : španska i hispanoamerička priča novog milenijuma

U ovoj zbirci ogleda koji se tiču funkcija književnosti, Eko za primer i predmet razmišljanja odabira autore koji su ga dugo zaokupljali, poput Nervala, Džojsa, Borhesa (ali i Aristotela i Dantea), kao i sopstvenu pripovedačku delatnost, ali njegov književni postupak rasvetljavaju i oni eseji u kojima ne govori neposredno o sebi. Prigodni tekstovi, dakle, ali u njima se razotkriva ono što ga neprestano zaokuplja, i što predstavlja postojano izvorište njegovog nadahnuća.

Ova knjiga pružiće vam informativan i široj publici razumljiv uvid u promene koje su se smenjivale u umetnosti od impresionizma do Dejmijena Hersta. Ono što ovo delo čini posebno zaniml

Pisana u formi proznog i esejističkog melanža, u zanosu «da su ovom svetu još potrebne priče» i potrebi pisca da se «do kraja ogoli», skoro dve decenije nakon Fusnote, ova knjiga prati pisca, njegovu poetiku i lektiru, s podrazumevanim pogledom iskosa, iz neočekivanog.

Knjiga eseja i zapisa o umetničkim pojavama vezanim za književnost, slikarstvo i pozorište u Zrenjaninu u polednje četiri decenije. Lokalni umetnicki bedeker. To je zbornik žanrovski raznovrsnih tekstova, sa najrazličitijim povodima, a svi se vrte oko zrenjaninske umetničke scene u periodu od sredine šezdesetih godina, sad već prošlog 20. veka, pa do danas. . .

Pred nama su eseji o poeziji Desimira Blagojevića, Miloša Crnjanskog, Vaska Pope, Srbe Mitrovića, Miroljuba Todorovića i Nikole Vujčića.

Polazeći od ideje da je pesma deo velike neprozirne tajne postojanja, Dragan Hamović u ovoj knjizi vodi dijalog sa nekima od najznačajnijih srpskih pesnika XX veka (od Dučića i Šantića, preko Pavlovića, Raičkovića, Hristića i Lalića, pa do naših savremenika), ali pokušava i da promisli mesto poezije i njene recepcije u polju savremene srpske književnosti.

Iscrpno istražujući sistem umetničke naracije u prozi Danila Nikolića, kroz njegovih po šest zbirki priča i romana, kao i tri knjige autobiografske proze, Miloš Đorđević u ovoj knjizi, suočavajući nas sa recepcijskim obiljem kritičkih, ali i autopoetičkih komentara samog pisca, otkriva suštinska uporišta Nikolićeve estetike i poetike.

Određujući za sebe poziciju čitača sveta, pesnikinja Tanja Kragujević, kroz mikroeseje knjige Izgovoriti zvezdu, samerava svoje bogato pesničko iskustvo sa talogom iskustva nekih od najprominentnijih pesničkih knjiga svetske i srpske poezije koje su se na našoj književnoj sceni pojavile poslednjih godina.

U vremenu sveopšte skribomanije, prepunom surogata famozne spisateljske autentičnosti, Tihomir Brajović, u funkciji profesionalnog čitaoca, kroz četiri eseja o savremenoj srpskoj poeziji i prozi, u formi jedne vrste kritičkog bedekera, vodi svog čitaoca kroz ono što jeste književno obilje nastalo u poslednje dve decenije.

Ove kritike su kratke, pisane jasnim jezikom i prepoznatljivim stilom, teorijski precizno argumentovane, imaju jasan stav i vrednosni sud, kao i aktuelnost vremena u kojem su pisane. Uklapaju se u televizijsko vreme od tri i po minuta, ali i u ono dubinsko vreme razumevanja dela.

Baveći se intertekstualnom prirodom pesničkog stvaralaštva Miodraga Pavlovića, autor pokazuje kako estetska paradigma Pavlovićeve poezije plodno korespondira sa sasvim raznovrsnim kulturnim i duhovnim nasleđem, od antičke, preko biblijske hrišćanske i srpske srednjovekovne književnosti i usmenog stvaralaštva, pa do moderne i postmoderne literarture.

Ogledi o savremenoj srpskoj prozi sezone 2000-2004.

Poetička promaja, na kojoj se našao kritičar u tranziciji, uklešten između svedenosti na posredovanje između zahteva Tržišta i Fondacija, s jedne strane, i poriva da se istinito svedoči o svom vremenu, s druge, povod je Slobodanu Vladušiću da promišljeno i duhovito pretrese i vrednuje zbivanja i pojave u srpskoj prozi početkom 21. veka.

Gongorizam u srpskoj poeziji.

Ova knjiga sistematizuje kritičku građu o našem velikom pesniku Stevanu Raičkoviću.

Novu knjigu Miroslava Egerića DOMANOVIĆEVO PLEME čine esejikojima ovaj višedecenijski pratilac savremene srpske satire, obuhvata najzanačajnija dešavanja od vremena Radoja Domanovića, pa do satiričara naših dana.