Muzika

Džordž Bernard Šo nije poznat samo kao dramatičar već i kao najduhovitiji i najbeskompromisniji mizički kritičar svog vremena. Pisao je kritike s kraja XIX veka i zabeležio sviranje poslednje generacije muzičara koji nisu ostavili tragove na nosačima zvuka ili su ostali zabeleženi na veoma malom broju snimaka lošeg kvaliteta.

Antoan de Kon je zaljubljenik u rok od dana kada je, sasvim slučajno, otkrio „Bitlse“ na sceni. To je bilo njegovo preobraženje na putu za Damask (još jedna sličnost sa Svetim Pavlom jeste ta što i on lako pada s konja).

Posle nekoliko neuspelih pokušaja pisanja biografije višestruko nadarene umetnice Margite Stefanović konačno je pred čitaocima kniga koja ih sigurno neće ostaviti ravnodušnim.

Koliko sam ja mogao da izmerim, ne računajući pauze u dijalogu između Isusa i Pavla, a prema Pavlovom svedočenju u njegovim poslanicama, razgovor je trajao otprilike jedan minut, možda nekoliko sekundi manje. Pa ipak se svet promenio zbog tog jednominutnog razgovora. Bio je to najpresudniji minut u istoriji čovečanstva. Taj minut je obeležio sudbinu nebrojenih miliona ljudi koji će se tek roditi.

Ipak, zašto ne priznati, urednik se predomišljao između tri naslova: BITI SLOBODAN, BITI ROKENROL i BITI KAMEN KOJI SE KOTRLJA. Prvog se lišio zato da ne bi bio „samo“ citat čuvenih stihova, a trećeg jer je predugačak i nije lak za izgovor.

Klasika ili rok, pank ili soul, disko ili pop, svi imaju omiljeni muzički pravac, ali znate li kako je on nastao? Otkud latino ritmovi u džezu ili bluz u rok muzici?

„Nedavno napisane knjige [o AC/DC-ju autora Murraya Englehearta i Micka Walla]. . . nisu nam mnogo promenile percepciju o ovom bendu.

Monografija o Živanu Saramandiću predstavlja mozaik njegovog života, sadrži stručnu analizu operskih izvođenja proslavljenog basa, osvrt poznavalaca i prijatelja Živana Saramandića,

Ako ste oduvek želeli da svirate klavir ili klavijature, ali niste znali odakle da počnete, ova knjiga je pravi izbor za vas!

Kako radi muzika je bestseler Dejvida Birna, raskošna svetkovina posvećena temi koju on čitav život promišlja.

Ovo je priča o transformaciji Toma Waitsa od čoveka iz sirotinjske četvrti koji voli noćni život, do ekscentričnog gospodina seljaka, supruga i oca. Ovo je priča o tome kako je samouki pijani hipi u kaubojkama i s prljavom kapom postao čovek koji je svojim zvukom, toplinom i spremnošću da rizikuje uticao na generaciju vodećih muzičara.

Foto-monografija na srpskom i engleskom jeziku deo umetničkog projekta koji je baziran na portretima naših najznačajnijih muzičara iz žanra jazz-a. Umetnički koncept ovog ciklusa radova je da se slikom prikaže muzika kroz formu portreta ljudi koji su autori, stvaraoci, kompozitori ili interpretatori te muzike.

Ipak, zašto ne priznati, urednik se predomišljao između tri naslova: BITI SLOBODAN, BITI ROKENROL i BITI KAMEN KOJI SE KOTRLJA. Prvog se lišio zato da ne bi bio „samo“ citat čuvenih stihova, a trećeg jer je predugačak i nije lak za izgovor. Mada bi poruka rokenrola mogla biti upravo to: biti čvrst i postojan kao kamen, a opet pokretan, makar toliko da se pokrene drugi kamen, a drugi kamen pokrene treći. . . do pravog „odrona osećanja“.

Studija "Tragovi karmina" predstavlja pank kao pokretač istorije intelektualne avangarde XX veka. Za Markusa, pank je simbol same prirode XX veka. . .

Uz monografiju je objavljen i CD sa snimcima njenih izvođenja širom sveta, arija i dueta sa Frankom Korelijem, Mariom del Monakom u izboru Gorana Potkonjaka.

Garsijino učenje odraz je celoživotne posvećenosti umetničkom i naučnom istraživanju.

Svojevrsna enciklopedija rok muzike prikupljena u poslednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike i ispričanih u kultnim radio emisijama Tajanstveni voz (Studio B) i Dole na uglu (B92).

Knjiga poezije pokazuje, kako je na promociji rekao Petar Janjatovic, da stihovi Milana Mladenovica i van muzickog rama imaju razloga za postojanje.

Sabrani tekstovi jednog od najznačajnijih pank sastava čija je muzika bila prava revolucija u slovenačkom roku. . .

. . . nije ni enciklopedija, ni neki muzički rečnik-udžbenik, iako su elementi i jednog i drugog pristupa prisutni u konačnom obliku kako sada izgleda ta Lirska istorija muzike. Prvi tom obuhvata razdoblje od Pitagore, izumitelja intervala i monokorda, do 1750, godine smrti Johana Sebastijana Baha.