Domaći roman

nom štivu, koje odmah uspeva da ovlada pažnjom čitaoca. “ Dragan Jovanović Danilov, Duga„U pozadini Velikićevog Astragana stoji jedno sumorno viđenje istorije, sveta i čovekove sud

e obrta koje samo stvarnost može da stvori, misterija oko Drage Mitrićević donosi nam spektar naših karaktera i sliku srpskog društva viđenu nušićevskim širokim objektivom, ali iz p

Od autora Bernardijeve sobe (Ninova nagrada 2011)Nakon dugih osam godina, pred nama je novi roman jednog od najneobičnijih pisaca današnjice, dobitnika Ninove nagrade – Slobodana Tišme.

Nakon izvršene kopnene invazije i kapitulacije bombarderske 1999, Beograd se na referendumu otcepio od okupirane Srbije.

Glavni junak ovog vrhunskog krimi romana, inspektor Stefan, dobija zadatak da istraži slučaj misterioznog ubistva na lokalnom groblju.

Književni put Branke Krilović mogao bi se opisati i ovako: počela je od tzv. brzih priča "sa što manje reči" (Jutarnji akt, 2000)

Svojom trećom knjigom Mića Vujičić ulazi na književni teren nešto rasterećenijeg šuta.

Roman “Godine vrana” poznatog dramskog pisca Siniše Kovačevića je najautentičnije viđena sudbina Beograda pre jednog veka.

Dobitnik Ninove nagrade za 2017. godinu.

Dvoje istoričara, različiti po svemu što ih određuje, kreću ka istom odredištu, sinajskom Manastiru Svete Katarine.

ŠIRI IZBOR ZA NINOVU NAGRADU 2017. Smeštajući Andrićevo delo usred ličnog književnog mita, Pištalo je svoju priču o pojačanoj sadašnjici ispisao kao pismo Andriću.

ŠIRI IZBOR ZA NINOVU NAGRADU 2017. Novi roman jednog od najznačajnijih pisaca srednje generacije u srpskoj književnosti Srđana V. Tešina Gori gori gori pogađa u samo središte najaktuelnijih i najizazovnijih savremenih tema.

ŠIRI IZBOR ZA NINOVU NAGRADU 2017. Dugo putovanje ukrug kratka hronika jedne porodice na prelazu veka

ŠIRI IZBOR ZA NINOVU NAGRADU 2017. Šta se desi kada kuvaru oduzmete talenat za kuvanje? Ili piscu smisao za pisanje? Još ako je reč o daru iznad svih očekivanja, gubitak je neprihvatljiv.

ŠIRI IZBOR ZA NINOVU NAGRADU 2017. Pisan fragmentarno, ovaj roman donosi priču o Gregoru, dečaku-čoveku kroz kojeg kroz polifoniju progovaraju različiti likovi i njihove transgeneracijske priče – o siromaštvu, nepravdi, borbi, bolesti, smrti, preživljavanju, ljubavi.

Spisateljska zamisao o životu Rusa u Londonu sa sredine dvadesetog veka već je sama po sebi dovoljno intrigantna tema.

Zašto porcelan? Možda zbog njegove prozračnosti, beline, tvrdoće ali i krhkosti – osobina koje se stiču dugim i složenim radom sa tvarima koje su tek nešto više od obične gline, zemlje, blata i peska.

Na stranicama koje ispisuje Mira Otašević prepliću se i sudaraju životopisi pisaca, glumaca, muzičara, slikara, muškaraca, žena, ljubavnika, policajaca, vojnika, dželata, žrtava i ubica, preživelih i mrtvih.

Miris kiše na Balkanu jeste značajan doprinos oskudnoj jevrejskoj književnosti kod nas. . . ali ovaj roman prerasta uske granice takvog određenja i njegov značaj postaje znatno širi. . .

Rođena je u Sarajevu 1988. godine. Osnovnu školu i gimnaziju je završila u Palama, dramaturgiju diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2011, te master studije završila na istom fakultetu 2013. godine. Trenutno je na Umetničkim doktorskim studijama na FDU.