Nacionalno brendiranje

Sve države u svetu svojom političkom aktivnošću, popularnom kulturom, sportskim uspesima, tehničkim dostignućima, proizvodima, književnošću, filmom itd. šalju drugima određene poruke o tome šta nacija misli, oseća, šta voli ili ne voli, šta vrednuje, poštuje i u šta veruje. Filip Kotler imidž zemlje definiše kao „skup uverenja i utisaka koje ljudi imaju o nekoj zemlji“. Nacionalno brendiranje, stvaranje određene slike o posebnosti i karakteristikama neke nacije, vrši se, dakle, nacionalnom kulturom, ekonomijom, politikom, umetnošću, sportom, kulinarstvom, arhitekturom, muzikom itd.

Ove poruke država treba diskretno da programira, usmerava i šalje u svet kao svoju poželjnu sliku vlastitog identiteta. Brend države, kao krovni brend, utiče na tržišnu vrednost svake robe koja se u njoj proizvodi. „Potrošači povezuju očekivani kvalitet s poreklom robe koju pribavljaju“, pišu autori.

Ovom svojom stručno, jasno i lepo napisanom knjigom Svetislav Milovanović i Mario Lukinović ubedljivo su pokazali da rebrendiranje države, promena brenda nacije, predstavlja važan državni posao koji podrazumeva i zahteva poznavanje celokupnog procesa, kao i posebnih psiholoških mehanizama njegovog nastanka i obrazovanja. Siguran sam da su autori na najbolji mogućni način objasnili i razjasnili kompleksan proces, sredstva i često skrivene mehanizme kreiranja brenda. A oni koji usmeravaju i vode državu odlučiće o tome da li će i kako će iskoristiti ova saznanja u kreiranju novog, dopadljivog i snažnog brenda Srbije.

Žarko Trebješanin