Knjige – izdavač Geopoetika

ŠEST različitih pića obeležilo je tok svetskih zbivanja: pivo, vino, žestoka alkoholna pića, kafa, čaj i "koka-kola". Tri sadrže alkohol, a tri - kofein, ali ono što im je zajedničko jeste da je svako od njih definisalo ključne epohe u istoriji čovečanstva, od antike do danas.

Knjiga eseja bugarskog pisca Aleka Popova.

Pišući poveliku i ambicioznu knjigu o sreći (sa svim, razumljivim, ograničenjima), Mekman se našao u nezavidnoj ulozi nekoga ko sreću definiše, istražuje je u prošlosti, prepoznaje u sadašnjosti. . . A nju je tako teško uhvatiti. No njegova hrabrost nije ustuknula pred zastrašujuće vidljivim praznim stranicama sreće u istoriji.

„Da li verujete u moć Zla?“ pripovedača pita glavni junak na početku ovog romana – bajke. Uvek postoji neka vrsta protivotrova Zlu koje, inače, u ljudskom umu pronalazi plodno tlo da se raširi i ponovo rodi. Tako bi mogao da glasi jedan od mogućnih odgovora koji nudi ova priča.

Kairo u 1000 godina može se čitati kao prvorazredno književno-istorijsko štivo, ali i skrivena, tajna, lična, intimna istorija grada. Ili možda i kao lična impresija pisca očaranog jednim mestom - Kairom.

Reč je o knjizi koja je napisana u formi dnevnika na dve stotine strana. Laslo Blašković, da, upravo on (!), kako će to već nakon prvih rečenica čitaocu biti jasno, vodi dnevnik od nedelje 17. decembra 2006. do četvrtka 25. januara 2007. godine, pišući najviše o Podbari, delu Novog Sada u kome živi, ali i o svom privatnom i književnom životu, glasno i jasno pominjući imena stvarnih ličnosti.

Deveti roman norveškog pisca Erlenda Lua počinje komičnom razmenom imejlova na engleskom jeziku između jedne norveške porodice, koja želi da iznajmi kuću za odmor u Garmiš Partenkirhenu, i domaćina koji ne znaju engleski, te koriste kompjuterski program za prevođenje. Tako se mesto u kojem žive u prepisci pretvori u Miksing Part i upravo se tu odvija radnja ovog romana. . .

Kontroverzna istorijska uloga i okolnosti koje su pratile uspon Zejnija Barakata ibn Muse, jednog od najmoćnijih i najharizmatičnijih ljudi Mamelučkog sultanata u Egiptu početkom 16. veka, okosnica su ovog remek-dela savremene arapske književnosti.

Svetsko more čini 99 procenata životnog prostora na planeti. Ako saberete sve kopnene površine i uski pojas atmosfere što održava stvorenja koja udišu vazduh, ukupno ćete dobiti samo jedan procenat područja u kojima život na planeti može da opstane. Ostatak je u okeanu.

Kada bi u nekom književnom snu to bilo moguće, sve knjige bile bi dovoljne same (po) sebi. One dobre živele bi svoje živote ponekad se oslanjajući na svoje autore. One najbolje putovale bi i bez svojih tvoraca i bez ikakvih komentara. Same, ali ispunjene ljubavlju hiljada koji su ih razumeli i u njih se zaljubili čitanjem.

Putnici od stakla je roman o dva života koji se odvijaju i u zbilji i u snu. U snovima. Njihovo preplitanje jedna je vrsta umnožavanja događaja i doživljaja. Takav je i čudnovati zagrljaj lirske nežnosti i epske žestine.

Umetnost je najomiljenije čedo, mezimče modernosti i moderne epohe. Ona je nezamenljiva, dok istovremeno sama može da zameni sve (zar nisu i mnogi ozbiljni umetnici govorili kako umetnost za njih znači sve, pa i sam život). Njoj je sve dopušteno, osim da nestane sa lica zemlja.

Ijan Makjuan: polifonija zla veoma detaljno i uz mnoštvo originalnih uvida, na ubedljiv i stilski besprekoran način osvetljava čitav umetnički opus jednog od najosobenijih engleskih književnih stvaralaca s kraja dvadesetog i početka dvadeset prvog veka. Dr Zoran Paunović

Pred nam je kratka, zagonetna priča o troje ljudi u potrazi za ljubavlju i njenom stalnom i definitivnom uzmicanju.

Kad razočaran nerazumevanjem kritičarskih zanovetala, pisac Henri odluči da se odseli i na neko vreme se ostavi pisanja, dobije pismo od jednog svog čitaoca – vremešnog čudaka, preparatora životinja – i nađe se pred zagonetkom kojoj ne može da odoli.

Vrednost ovog romana je u spoju najbolje tradicije srpskog realističkog pisanja i fantastike i modernosti koje nenadano a dosledno, mudrački filozofiraju na početku skoro svakog poglavlja.

"Ekološka se odnosi na razumevanje organizama i njihovih ekosistema, a inteligencija podrazumeva kapacitet da se uči iz iskustva i efikasno ophodi prema svojoj okolini.

Neki kažu da je za autora najteže napisati drugu knjigu. Za izdavača tog pisca objaviti tu drugu knjigu još je teže. Pogotovo ako mu je prethodnu (prvu) objavio drugi (prvi) izdavač. Zašto? Zato što drugu knjigu javnost ima sa čime da uporedi, pa je odgovornost i autora i izdavača veća.

DeLilo se bavi idejom vremena i kretanja i pita se šta mi vidimo i, naročito, šta propuštamo da vidimo kad stvari posmatramo na uobičajen način.

Alek Popov se, u svom maniru, otvoreno ismeva pojedinim bugarskim, ali i slovenskim osobinama, a njegovi dobro znani motivi – opšta nekultura, neznanje, nepoštenje, (ne)snalaženje, bahatost – ptisutni su i u svim pričama Nivoa za napredne.