Knjige – izdavač Službeni glasnik

Mesto etike u književnosti, ili mesto književnosti u etici, nikada nije bila jasna stvar, a problem, uprkos obilju literature, i dalje ostaje otvoren. Radoman Kordić iznova pokreće ta stara i nerešena pitanja.

Jedan od najvećih pesnika engleskog jezika Vilijam Batler Jejts (1865-1939) bio je uključen u mnoge političke i duhovne tendencije svog vremena. Njegova interesovanja za irsku mitologiju, folklor, keltski misticizam i Blejkovu proročku poeziju, odvešće ga u dublje proučavanje natprirodnog i okultnog; bio je član Teozofskog društva, a potom i Hermetičnog reda Zlatne zore.

U četiri reprezentativna dela Marije Sambrano (1904–1991), učenice Hosea Ortege i Gaseta, sad okupljena u jednoj knjizi (Snovi i vreme, Ispovest: književni žanr, Šumski proplanci, Blaženi), predstavljeni su temeljni aspekti njene filozofije, od izvanrednog značaja u evropskoj misli u 20. veku.

Reč je o tome kako je Bitef, ponikao 1967. godine, ubrzo prerastao okvire obične smotre novih predstava. Postao je laboratorija savremene režije, katedra i diskusioni klub ne samo teatarskih praktičara iz raznih zemalja, već i kritičara, pozorišnih pedagoga, studenata i obične publike.

Pojava Areteja označava još jednu oštru demarkacionu liniju u Krležinom impozantnom dramskom opusu. Ovoga puta, to će biti linija razgraničenja prema dramaturgiji ibzenovske psihološke škole na kojoj se temelji Krležina dramska trilogija o Glembajevima.

Ovde ćemo čitati kako je Klajst mislio o pokretu i polnosti, telu i plesu, nevinosti i grehu. Knjiga je dopunjena opsežnom studijom Jovice Aćina o Klajstovim, u svoje vreme pa i danas, skandalozno dalekosežnim uvidima.

"Rečnik" francuskog novinara, dobitnika nagrade Gonkur, vodi čitaoca kroz kulturnu istoriju Rusije, kroz vreme i prostor, od carske Rusije preko SSSR-a do današnje Rusije.

"Čitavu sedmu deceniju XX veka proveo sam u teškom razmišljanju šta da radim sa, javnosti nedovoljno poznatom, pojavom zvanom Goli otok. Strašno me je uznemiravalo što se o Golom otoku piše – neću da kažem neodgovorno, nego ponekad i s iskrenim uverenjem – da je takav tragičan događaj bio potreban". . .

Ovo je prva zajednička knjiga jednog srpskog i jednog hrvatskog autora u poslednjih pola veka, koja se bavi našom novijom istorijom.

Za bolje razumevanje savremenog društva.

Iako kontroverzan, i otuda možda najcenzurisanija knjiga u Americi, ovaj veliki roman već pripada klasici i do sada nije u potpunom obliku bio preveden na srpski jezik.

Putopisne uspomene Radovana Vučkovića nisu samo panoramski i kulturološko-turistički prikazi gradova u kojima je autor boravio.

Sa ovim delom kritika religije dostiže jedan od svojih vrhunaca.

Vojvoda Živojin Mišić je, na kraju blistave vojničke karijere, počeo da piše svoje uspomene u Parizu, na bolesničkoj postelji. Namera mu je bila da opiše svoj životni put od čobanina u valjevskom selu Struganiku, ispod Maljena i Suvobora, do komandanta srpske 1. armije u velikoj kolubarskoj bici. . .

Štа je ljubаv? Onog ko živi, pitаjte štа je život!

Kakva je bila lektira Artura Konana Dojla, kojim piscima se divio i na čijim delima je formirao svoj literarni ukus – o tome piše tvorac slavnog Šerloka Holmsa u ovoj svojoj manje poznatoj, ali veoma zanimljivoj knjizi koja se po prvi put nalazi pred ovdašnjim čitaocima.

Sentimentalni dnevnik s putovanja po sredozemlju i njegovim imaginarnim rukavcima.

Ovo je otkrivalačka, inspirativna, dobro sklopljena priča o jednom velikanu a i kralju beogradske boemije. Čita se kao uzbudljiv avanturistički roman. . .

Marić izdvaja tri vida Šatobrijanovog stvaralaštva.

Gustav Herling-Gruđinjski bio je poljski pisac, novinar, esejista i vojnik. Rođen 20. maja 1919. godine. Najpoznatiji je po memoarima iz ruskog gulaga.